Kako mirisi bude sećanja: naučne osnove uticaja parfema na memorijske procese

Miris parfema može iznenada pokrenuti memorijske procese i prizvati osobu, mesto ili događaj kojeg se dugo nismo setili. Ova pojava nije slučajna: čulo mirisa tesno je povezano sa delovima centralnog nervnog sistemima za emocije i pamćenje.

Kada udahnemo parfem, mirisni molekuli aktiviraju receptore u nosu, a signal se preko olfaktorne sijalice prenosi do različitih delova mozga. Među njima su amigdala, koja procenjuje emocionalni značaj doživljaja, i hipokampus, važan za formiranje i prizivanje autobiografskih sećanja.

Mozak ne prepoznaje miris samo prema njegovom hemijskom sastavu. Kako objašnjavaju Donald A. Wilson i Richard J. Stevenson u knjizi  Learning to Smell: Olfactory Perception from Neurobiology to Behavior: percepcija mirisa oblikuje se učenjem i prethodnim iskustvom. Zato isti parfem kod različitih ljudi može izazvati potpuno drugačije reakcije.

Iznenadno prisećanje pokrenuto mirisom naziva se Prustov efekat. Naziv je inspirisan delom Marsela Prusta, u kojem ukus i miris kolača umočenog u čaj pokreću čitav niz uspomena iz detinjstva. Takva sećanja često su emocionalnija od onih izazvanih rečima ili fotografijama.

Ovo objašnjava zašto parfem može postati lični „mirisni zapis“ određenog perioda. Ako isti parfem koristimo tokom putovanja, važnog odnosa ili novog životnog poglavlja, mozak ga povezuje sa tim iskustvima. Kada ga kasnije ponovo osetimo, on može aktivirati čitavu mrežu sačuvanih emocija i uspomena.

Parfem zato ne biramo samo prema tome kako miriše, već i prema tome uz koje trenutke želimo da ga zapamtimo.

Wilson, D. A., & Stevenson, R. J. (2006). Learning to smell: Olfactory perception from neurobiology to behavior. Johns Hopkins University Press.

Chu, S., & Downes, J. J. (2000). Odour-evoked autobiographical memories: Psychological investigations of Proustian phenomena. Chemical Senses, 25(1), 111–116.